Pozdrav!
Prva iskustva vezana za geeky stvari su bila igranje igara na Commodore-u 64. Kasnije sam mnogo vremena provodio igrajući čuvenu fuš Segu sa tenkićima i Mariom.
1997. je bratu kupljen prvi PC. 166MHz, 16MB EDO RAM-a i S3 Virge, i svet prvih “ozbiljnijih” igara… GP2, Doom 95 i nešto kasnije Age of Empires i Caesar 3.
Početkom 2000-ih, uz blagodeti interneta čujem i za igru Baldur’s Gate koja je nastala po nečemu što se zove Dungeons & Dragons… Tražim po internetu da nađem šta je to i nalazim svakakve stare igrice, ali i priču o nekoj igri uloga koja se igra samo sa kockicama i papirom. U to vreme je postojao sajt, čijeg imena nažalost ne mogu da se setim, koji mi je najviše pomogao u pojašnjavanju tog D&D-a… Dosta mi je značilo to što je na srpskom, jer moje znanje engleskog u tim godinama nije bilo na visokom nivou.
Sajt je bio posvećen trećoj ediciji koja je u tom trenutku bila baš nova i velika promena u odnosu na AD&D. Čitao sam stranice koje opisuju rase, klase, pravila i primer same igre… Sve to propraćeno slikama iz samih knjiga pravila, a treća edicija je stvarno imala fantastičane ilustracije.
U narednim godinama lagano ulazim u svet igara uloga, da bi tokom srednje škole mnogo vremena trošio na Magic: the Gathering. Okupljali smo se u prostorijama Zmaja u Narodnog Fronta, taman pored škole… Igrali na odmorima i onim časovima koji su to dozvoljavali. 🙂
2005. prvi put odlazim u klub Grifon, kod Olivera. U to vreme ispadam iz priče Magic-a, ulazim u svet igara sa minijaturama, konkretno Rackhamov Confrontation. Nekoliko godina bojim figure, igram skirmish-e po Aarklash-u, Piratske brodiće WizKids-a i razne druge igre koje se s vremena na vreme nađu u klubu.
Međutim, Rackham izvršava samoubistvo, a Confrontation kao igra praktično nestaje i biva zamenjen Infinity-em i Malifaux-om. Igre u koje nikada nisam uspeo da uđem, najviše zbog nedostatka vremena, a i zbog toga što je Confront imao to posebno mesto za mene 🙂
2008. godine počinjem da radim, a slobodno vreme da provodim u Sigilu. Tamo dolazim u dodir sa velikim brojem novih igara i ljudi. Hobi se definitivno i u Srbiji širi van okvira relativno male grupice zaluđenika.
U drugoj polovini 2009. kupujem Agrikolu koja je u to vreme bila najbolje ocenjena igra na BGGu. Moja malena kolekcija biva uvećana za još jednu igru, a ona u narednom periodu postaje moja omiljena i uvod u ozbiljnije euro igre.
Od 2010. godine redovan partner u igrama mi postaje i Jecka… U to vreme smo i dalje često išli u Sigil (koji je zatvoren tokom 2012.) i igrali igre sa našim društvom. Onda na neko vreme skoro u potpunosti prestajemo da igramo društvene igre, a ja ono slobodnog vremena što imam trošim na igranje na PC-u…
2015. smo se venčali, 2016. postali roditelji i lagano počeli ponovo da ulazimo u svet društvenih igara.
U međuvremenu se u Beogradu pojavio neki fin broj novih klubova… C22 i Conflux su mesta koja smo par puta obišli i koja toplo preporučujemo, a pre nekoliko dana je otvoren i novi klub Astal u samom centru grada koji za sada nismo stigli da vidimo. Tu je i Pančevački klub D20 koji već godinu dana obećavamo da ćemo posetiti, ali nikako xD
Danas se, i pored svih ostalih obaveza, selidbe i malog deteta igramo više nego ikada. I planiramo da nastavimo 🙂
Stroj Daske 