“Društvene igre udvoje…” je u poslednje vreme, sa našim čestim opisima igranja u Astalu, pomalo izgubilo smisao. Igrom slučaja, ove nedelje smo u klubu morali da se igramo sami, udvoje. Odlučili smo se za Rococo koji već neko vreme želim da probam, dok je Filip bio voljan da nam pomogne sa pravilima kako ne bi gubili vreme.
Rococo je igra za 2 do 5 igrača u kojoj organizujete balove Luja XV. Osnovni posao vam je da pravite haljine i odela za prestižne goste, ali ste tu i da organizujete vatromete i ulepšavanje prostorija. Rococo je elegantni miks nekoliko mehanika, od deck buildinga, preko različitih draftinga, pa sve do area control-a i set collection-a.
Naime, igrači koriste karte iz špila (radnike) kako bi odabrali koje će akcije odigrati, ali jednom odigrane karte postaju dostupne tek kada se sve potroše. Ovaj špil će tokom igre biti popunjavan upošljavanjem novih radnika sa različitim sposobnostima. Akcije koje su dostupne igračima zavise od toga koliko je odigrani radnik kvalitetan, pa će svako moći da ode i da kupi materijal, oni nešto bolji će moći da sašiju odela, dok će samo majstori moći da upošljavaju nove radnike ili uslužuju najprestižnije klijente.
Kada se potroše sve karte iz špila radnika, igra se završava i igrači sabiraju poene koje su skupili tako što su postavljali ljude sa njihovim kreacijama širom zamka, sređivanjem spoljašnjosti, skupljanjem setova, itd. Igrač sa najviše poena je pobednik.
Komponente su solidnog kvaliteta, a uz ilustracije Michael Menzel-a izgledaju prelepo na stolu. Posebno mi se sviđaju jarke boje haljina i odela, mada je, kao i obično, sama tabla Menzelov najveći uspeh.
Rococo je fantastična mešavina nekoliko poznatih mehanika koja funkcioniše apsolutno predivno. Pravilan izbor pravih radnika za potez je krucijalan, a nepoznanica oko toga šta će protivnik odigrati čine igru uzbudljivom i svežom. Dodatne sposobnosti radnika se menjaju iz poteza u potez, i često su pametno osmišljene da zahtevaju dodatnu interakciju, a ređe su samo dosadne sposobnosti koje npr. daju dodatni novac. Način draftovanja radnika i materijala je fantastično osmišljen i preuzimanjem pločica/karata sa ovih polja potencijalno protivnicima olakšava kupovinu.
Iako pojedinim igračima može biti odbojna, tema igre je fantastično implementirana, zabavna i definitivno originalna. U svemu ovom sigurno pomažu i, već pomenute, odlične ilustracije.
Sama igra ima veoma malo negativnih strana. Imam utisak da kod pojedinih igrača može da se javi AP u trenucima kada biraju radnike za potez ili ako im je neko osujetio planove. Još jedna malena zamerka se odnosi na relativno lošu preglednost glavne table pred kraj partije. Kada svi igrači imaju po 10-tak pločica na tabli, veoma je teško ispratiti šta sve treba uračunati u profit.
Za kraj, Rococo je prelepa, zabavna i uzbudljiva igra, osrednje kompleksnosti sa fantastično umešanim mehanikama i zanimljivom i originalnom temom koja se, doduše, možda neće svakome svideti.
Stroj Daske 