Vrela subota, a mi u Astal stižemo nešto ranije, u vreme kada najgore peče. Testirali smo neke igre Dažbog Games-a i probali neke nove stvari kojima su dodatna testiranja očigledno bila jako potrebna pre izdavanja.
MINT DELIVERY
Posle poprilično simpatičnog Mint Works-a od Džastina Blaskia smo očekivali podjednako zabavnu mini igru na temu pickup and deliver mehanike. Kutija krije fin broj veoma kvalitetnih kartica različitih formata, nešto tokena i drvenih komponenti. Nismo hteli da trošimo previše vremena, pa odmah po čitanju osnovnih pravila započinjemo partiju u maksimalnih 4 igrača.
Svaki igrač ima svoj kamion koji može držati do 4 bombonice. Bombonice se dele u 3 klase, bele, zelene i crvene, a svaki zadatak zahteva određen broj različitih bombonica koje je potrebno dovesti do jednog od 4 grada. Igrači uz pomoć dve akcije po potezu preuzimaju bombonice, nadograđuju ih, prevoze i rešavaju zadatke. Igrač sa najviše poena na rešenim zadacima na kraju igre je pobednik.
U svojoj osnovnoj varijanti, Mint Delivery je igriv, ali neverovatno dosadan. Bez ikakve tenzije i teških odluka, cela partija se svodi na odigravanje dve akcije (koje su u većini slučajeva kretanje 2 polja na mapi) koje vam u većini slučajeva neće doneti nikakav osećaj uspeha ili zabave.
Igra nudi i naprednu varijantu sa varijabilnim sposobnostima igrača i radovima na putevima i sl. Ova pravila nismo probali i nadamo se da su u stanju da Mint Delivery barem donekle približe zabavi koju nudi njen stariji rođak.
ZIPANG PORTABLE
Zipang Portable (koja je, sudeći po imenu, prenosiva verzija igre Zipang o kojoj nisam ništa uspeo da nađem) je kartična igra u kojoj igrači vuku jednu i odigravaju jednu kartu iz ruke, izvršavajući njene efekte. Tematski smeštena u feudalni Japan, igra će se vizuelno svideti svima koji su ljubitelji tradicionalne umetnosti ove ostrvske zemlje. I pored toga, ilustrator (i/ili dizajner) je odlučio da veoma velike kartice na sebi imaju samo minimalni broj informacija, dok se efekti nalaze na odvojenoj referentnoj kartici. S obzirom da su karte velike, a efekti ne duži od jedne prosto proširene rečenice, mislimo da je bilo sasvim dovoljno mesta i na njima, a da se ne izgubi šarm dizajna. Posebno što većina karata na sebi ima, veoma loš flejvor tekst.
Po pitanju igrivosti, Zipang nije užasno loš, ali daleko od toga da briljira. Osnovna mehanika najviše podseća na Love Letter, ali sa više različitih uloga i drugačijim efektima karata. Cilj jedne “kampanje”, odnosno runde, je ili izbaciti sve protivnike kroz bitke, ili ostati sa najviše Časti u ruci kada se završi runda kroz odigravanje svih karata ili odigranog Imperatora. Pobednik runde uzima sav uložen novac, a kada na početku kampanje barem jedan od igrača nema dovoljno novca da se “učipi”, igra se završava i igrač sa najviše novca je pobendik.
Veoma nasumična i ne preterano zabavna, ali dovoljno kratka, Zipang je igra koja uz pravo društvo, može da se nađe na stolu s vremena na vreme kao kratkotrajni filler. Međutim, postoji pregršt drugih igara koje više zaslužuju to mesto.
AZUCHI CASTLE
Veče smo završili sa delimično odigranom partijom igre koja je učinila da osnovni Mint Delivery izgleda kao materijal za Spiel des Jahres.
Azuchi Castle je card drafting i … *sigh*… worker placement… *sigh*… igra u kojoj igrači kroz nekoliko rundi pokušavaju da na skoro potpuno nasumičan način skupe što veći broj poena. U svakoj rundi, igrači će otvoreno draftovati po jednu od tri karte (koje predstavljaju ukupno 5 različitih “akcija”) dok svako ne dobije po 2, a zatim će svoja dva radnika postaviti na njih kako bi ih odigrali. Tri od pet akcija su, tehnički iste, odnosno preuzimanje jednog resursa (drvo, kamen ili crep), dok su preostale 2 vojnik i menjanje resursa u novac ili dodatnog radnika.
Jednom “odigrani” vojnik je ispred vas na tabli dok god ne dođe do događaja bitke, pa će vam u narednim rundama potencijalno biti potreban dodatni radnik. Kada svi igrači završe odigravanje akcija, nasumično se izvlači kartica događaja (ukupno 3 različita) koja pokazuje na koji način igrači mogu da dobiju poene. Igra se završava kada nakon 12te odigrane runde igrači imaju odigrane 4 kartice događaja koje predstavljaju građenje. Ovo znači da je sadista koji je osmislio ovu igru, osmislio i način kako da patnja uz nju traje što duže, jer kada nakon 12 događaja vidite da ste odigrali samo 3 građenja, sve događaje koji nisu građenje ponovo umešate u špil i izvlačite dalje.
Azuchi Castle je neverovatno loša igra koja može da se pohvali jedino lepom ilustracijom na kutiji… i eventualno mogućnošću da bude savršen poklon za nekoga koga veoma, veoma mrzite.
Stroj Daske 