Ove nedelje smo nekako uspeli da u Astal svratimo dva puta, što će se, nadamo se, ponoviti i naredne. U svakom slučaju, prvog dana smo konačno odigrali Terra Mystica-u, a drugog Mercante i Village of Legends.
TERRA MYSTICA
Terra Mystica je poprilično kompleksna, euro igra za 2 do 5 igrača u kojoj igrači teraformiranjem i kontrolom zemljišta preko različitih pločica za bodovanje dobijaju poene tokom ili na kraju svakog poteza, kako i na kraju cele partije.
Objašnjavanje svih pravila ove igre u ovom tekstu bi bilo manje-više nemoguće, tako da bih odmah prešao na mišljenje.
Terra Mystica je apsolutno fantastična igra koju smo igrom slučaja odigrali posle igre koju je ispirisala, Clans of Caledonia. Kratko poređenje, iako je gomila pravila veoma slična, osećaj tokom igranja je potpuno drugačiji i ovo su dve igre koje bez problema zaslužuju da se nađu na istoj polici. Terra Mystica je moćna, velika i kompleksna i ogromna kutija sa gomilom drvenih komponenti samo upotpunjuje taj utisak.
Igra je prepuna teških, ali veoma zanimljivih strateških odluka koje uz odličnu varijabilnost u vidu različitih rasa, bonusa i pločica za bodovanje obećavaju igri veoma dug vek trajanja. Posebno su nam se svidele odluke vezane za unapređenje struktura, kao i pomalo fiddly, ali odlično zamišljen sistem sa tokenima snage koji aktiviraju različite sposobnosti.
Uz sve to rečeno, moram priznati da je Clans of Caledonia, ipak moj favorit. Istorijska tema će mi uvek biti plus u odnosu na potpuno generički fantasy setting, a predivne ilustracije u Kaledoniji čine da je prezentacija same igre besprekorna. U svakom slučaju, obe igre su apsolutno spektakularne i prelepe i, kao što sam već pomenuo, trebalo bi da se nađu u svakoj kolekciji!
MERCANTE
Ako na kutiji stoji znak AEG-a, od igre u startu ne očekujem previše, što se, iako predrasuda, pokazalo kao poprilično korisno u ovoj situaciji.
Mercante je ekonomska, worker placement igra za 3 do 5 igrača u kojoj ste u ulozi trgovaca u gradu Tempest (poznat po drugim igrama, pre svega Love Letter, ali i Patronize koji smo skoro opisivali).
Ilustracije su standardne za Tempest igre, sasvim korektne i pregledne, a kvalitet komponenti je generalno solidan, mada su table za igrače pomalo iskrivljene.
Mercante je veoma čudna igra. Akcije su potpuno nezanimljive, pravila na gomili mesta potpuno neintuitivna, a za ekonomsku igru koja se bavi trgovcima, ukupan broj raspoložive robe tokom partije je neverovatno mali.
Jedina, donekle, dobra stvar u igri je tabla za kupovinu poena i dodatnih agenata, koja uz to služi i za okidanje kraja igre. Dobro je što su poeni vremenom sve skuplji, kako igrači imaju više novca, a agenti sve jeftiniji, kako se broj poteza u kojima možete da ih iskoristite smanjuje. S druge strane, akcije koje možete da odigrate njima su toliko dosadne i bezvezne, da uglavnom nema ni razloga da ih kupujete.
VILLAGE OF LEGENDS
Village of Legends je igra koju je teško ne porediti sa Star/Hero Realms igrama, jer se radi o deckbuilderu u kojem se igrači bore, nanoseći direktnu štetu jedni drugima, leče se i štite različitim štitovima.
U prvom trenutku, Village of Legends ima velike prednosti u odnosu na svoje prethodnike. Velike, fantastično ilustrovane, table sa različitim herojima, njihovim životnim poenima, specijalnim sposobnostima, pa čak i iskustvenim poenima, čine da igra izgleda baš ozbiljno.
Ilustracije su čudne i mračne, ali po mom mišljenju poprilično dobre, mada je preglednost morala da bude mnogo bolja. Ikonice su premale, nalaze se razbacane na više strana (što verovatno nije problem posle par odigranih partija), a iz nekog razloga početne karte, karte sa stalnog marketa i one koje se nasumično otvaraju izgledaju isto, pa neiskusni igrači bukvalno ne mogu da ih razdvoje na kraju partije. Kvalitet komponenti je po meni trebalo da bude bolji, mada nije loš.
Ukratko, Village of Legends nam se nije svideo. I pored nekih fantastičnih ideja u vidu različitih heroja, iskustvenih poena i modifikacija u zavisnosti od broja igrača, dodavanje kockice u deckbuilder koji u svojoj osnovnoj mehanici već ima poprilično veliki uticaj sreće, definitivno nije dobar potez. Kao dodatak na to, čudovišta koja možete odigrati na druge igrače blokiraju njihovo odigravanje poteza, ako ih ne ubiju tokom dotičnog. To znači da ako igrač nije imao sreće da izvuče oružje i baci na gorepomenutoj kockici dovoljno veliki broj, mora da se ‘ladi barem do svog sledećeg igranja. Uz eliminaciju (koju je, priznajem, u ovom tipu igre teško… hehe… eliminisati) dobijamo igru u kojoj igrači potencijalno mogu baš dosta da sede i ne rade ništa.
U suštini i pored dve, po našem mišljenju, poprilično loše igre koje smo odigrali tokom drugog dana igranja, super smo se zabavili. Probanje novih igara je uvek zanimljivo na neki način, pa je Mercante bio zabavno čudan za jednu odigranu partiju, a Village of Legends je… pa, u osnovi može biti zabavan, ako imate sreće sa ubijanjem čudovišta, i ako vas ne ubiju prebrzo.
Za sledeći put… videćemo, možda Secret Hitler.
Stroj Daske 